“Imali smo rat, ali su postojale različite ratne situacije, različite aktivnosti. Ono što troglava strana rata želi nazvati mirom bilo je odgađanje aktivne faze rata, ali šta bi to odgađanje donijelo? Obmanuli smo sebe da možemo riješiti pitanje Karabaha onako kako su nam govorili na našim televizijama. To je bila najveća laž i falsifikat. Saznali su za to 1996. godine, a međunarodna zajednica je čak smatrala da je status Nagorno-Karabaha kao autonomnog entiteta unutar Azerbejdžana vrlo sumnjiv. Samit u Lisabonu 1996. godine zabilježio je logiku samouprave Karabaha unutar Azerbejdžana, baš kao što su zajednice danas organi lokalne samouprave u Armeniji”, rekao je.
Ove reakcije svakako neće naići na odobravanje u Rusiji koja je bila jedna od zemalja koja je aktivno politički i vojno podržavala separatiste u Nagorno-Karabahu, teritoriji koja je sada pod kontrolom Azerbejdžana.
Tokom konferencije za medije povodom proslave Dana pobjede, ruski predsjednik Vladimir Putin osvrnuo se na odnose s Armenijom te je rekao kako bi armenske vlasti trebale održati referendum o pridruživanju Evropskoj uniji i budućim odnosima s Rusijom.
“Izvući ćemo odgovarajuće zaključke i težiti blagom, inteligentnom i obostrano korisnom razvodu”, rekao je Putin novinarima. Predložio je da se na predstojećem samitu EAEU, koji će se održati u Astani od 28. do 29. maja, razmotri želja Armenije da se pridruži EU.
(politika.ba)